----------------
Now playing on Windows Media Player: Nine Inch Nails - The Day The World Went Awayvia FoxyTunes
Ehh… Ide moj 26-i rođendan.. Ne osećam se lepše, lakše, ni slobodnije.. Samo osećam da starim.. Kad sve saberem i oduzmem, ništa nisam stvorila.. Ništa nemam iza sebe.. Samo čujem sat što me uporno upozorava da kasnim.. Kasnim za život!!!
Verujem da se ne osećaju svi tako, ali.. Imala sam neke prioritete u životu... Imala sam želje.. Sve sam ih zapostavila. Sve sam ih preskočila. Nisam znala kako. Ne znam kako.. Čekala sam pravi momenat. Za neke želje čekala još na nekoga.. I.. Eto.. Ništa..
Nemojte shvatiti pogrešno.. Ovde posebno to naglašavam prijateljima koji se osećaju kao JA! Ne, ne trčim ja nikuda. Ne bežim od veka.. Samo.. Imala sam želje. I niko ne kaže, Ja ne kažem da se neće ispuniti, ali.. posle svih ovih godina, bojim se.. Bojim se sebe!! Mogla sam manje tražiti. Mogla sam srediti svoje želje.. Srediti sebe.. Ali, ja hoću da bude dobro, da bude skoro pa savršeno. Da nema saplitanja, da nema zla, da nema lošeg. Da budem zadovoljna, srećna.. A ponekad se zapitam, jesam li ja rođena da budem srećna, jer stalno tražim dlaku u jajetu!!
I opet ona ista boljka... MENE NIKO NE MOŽE VOLETI!!
Imala sam večeras zanimljiv razgovor sa prijateljem. Kaže on meni da ne lupetam koješta, a ja počela već da kukam uveliko kako mene lako zaborave, kako posle žale, a onda me opet zaborave, svakako. I zaključim: „Pa, da.. Znam.. Mene je lako voleti. Lako me je voleti kao čoveka, kao druga, kao biće.. Ali mene je tako teško voleti kao ženu!!“ I zapitam se mislim li stvarno tako.. Znam da ima onih koji me još nisu preboleli, ima onih koji nikad neće, ima onih koji bi sve dali da im pružim priliku.. I nije stvar u tome.. Naprosto, kad me neko „ima“ kao da tako lako zajebem stvar, a ni sama ne znam kako!! Uplašim se gubitka, uplašim se sebe, njega.. Plašim se svega.. A ja nisam kukavica.. Ne, to nikako!! Evo, kunem se svojim ljubičastim čuperkom na oku... Samo sam tako krhka u tim emotivno-ljubavno-sexualno-blablabla odnosima.. Konstantno brljam i brljam i jbg.. Želim pažnju i želim pažnju i želim da me neko mnooooooooogo voli.. Ne neko, onaj koga ja volim.. A kao da to skoro nikad ne ide u isto vreme.. Ja ne volim vreme.. Ja se dajem.. I to ih uplaši.. Pomisle da se lako dajem. Nije tako.. Samo idem na osećaj.. Pomislim: „Ovog momka bih mogla voleti!“ I pružim šansu.. Koju retki iskoriste.. Ja se trudim (znam, često se to ne vidi) i dajem sve od sebe.. I onda se umorim.. I odem.. Od nekih ljudi sam otišla jer sam mislila da će otići od mene.. Od nekih sam otišla jer sam se ispraznila dajući, a ništa ne dobijajući.. Od nekih sam samo otišla, bez emocija.. A neki su od mene otišli..
Setila sam se večeras, prebirajuči po uspomenama, jednog momka.. Davno je to bilo..
Jako sam patila zbog njega dok sam čekala da me primeti.. Trudila se, mučila.. Sanjala.. Bila sam baš klinkica.. Tek krenula na studije.. On već treća godina na prestižnom faxu i to treća u roku.. Ali nije video dalje od formula.. Morala sam da skrenem pažnju. Što mi nikad nije bio problem, kad bacim oko.. I.. Meseci rada su dali rezultat.. On i ja u vezi.. Godinu dana smo bili zajedno.. Ali.. Nekako.. Sav trud u NAS sam uložila da budem sa njim, posle sam se umorila.. I baš kad je počeo da me voli – otišla sam.. Smatrala sam da ne može da me voli.. Da ja nisam prava za njega.. Da je tu zato što nema bolju trenutno.. Ma, svakakve gluposti su mi se šunjale glavom.. Kasnije smo bili prijatelji.. Jednom prilikom, u mojim momentima ludila, ja ga pitam. „Dobro, zašto ti mene nisi mogao da voliš?“ Ostala sam skamenjena odgovorom.. „Znaš li, Jelena, da je meni trebalo godinu dana da preživim tebe!!“ E, ja to nisam znala.. Mnoge stvari nisam znala.. A optužila sam ga svojevremeno kako je hladan, kako me ne gleda kao ženu.. Svašta sam rekla.. Tako sam i otišla..
Opet.. neki drugi momak.. Isto davno prošlo vreme.. Par meseci smo se mi nešto došaptavali.. Hmmm... Ništa nije bilo.. Otišla sam jako brzo.. Takođe smo ostali u kontaktu.. Dovoljno otvoren odnos da i njega pitam.. Zašto me nije gledao kao ženu (naravno, smatram da ljudi odmah sve treba da ulože – loš sam pokeraš).. Optužila sam ga da nije dovoljno cenio moje pisanije.. I on mi je odgovorio na to.. „Vidiš, na stadionu imaš tri grupe navijača.. Jedna grupa urla, skače, lomi.. Druga grupa grli ljude do sebe, ljubi.. Treća grupa sedi i ćuti.. To ne znači da bilo kod od njih ima manje osećaja za ono što se dešava.. Samo to različito pokazuju“ Jbg.. Ja sam htela da mi se nacrta..
E sad.. Postoji na ovom svetu momak koji me beskrajno voli.. Voli me godinama.. Znam da bi sve učinio da budem sa njim.. Bila sam dovoljno iskrena sa njim i rekla mu da to nemam u planu.. Dobar je momak, pametan, simpatičan, ali.. Nikada nisam videla u njemu onu iskru koja bi me privukla, a meni je to najneophodnije za jednu vezu.. Tako.. Sa njim se nisam ni šmekala.. Ali.. Ja sam za njega Princeza i često me tako zove.. Meni prija.. Mada mi je žao što uzalud gubi svoje vreme.. Što ne vidi mnogo drugih devojaka koje bi mu bile bolje od mene koja mu ništa ne pružam sem ruke prijateljstva..
Tu je i jedan momak.. Ne viđam ga više.. Bejah nekad zaljubljena u njega.. Davno.. Opekoh se tada.. I dugo sam lizala svoje rane.. A on se vratio.. I molio me da mu pružim šansu.. „Čuj, srećo! Ja jednom dajem ruku.. Ti si je ugrizao.. Hvala lepo.. Do viđenja!“ Čula sam skoro da se oženio ili bar planira.. I ona se zove Jelena.. Čini se da mu to ime leži.. Ali ja nisam, bar ne sa njim.. ili bolje reći „pod“.. Ehh..
I onda jedan tamo.. Njega sam volela.. Prva velika ljubav.. I oko njega sam se mučila mesecima.. Prozvao me „paučak“.. ha ha ha... Isplela sam mrežu iz koje se ni sama ne bih ispetljala.. Upao je.. A tako sam ga bezobrazno pozvala k sebi.. Ne smem ni da kažem.. Naravno, to je bila mamac riba.. Koju je odbio.. Ali je zato sve drugo bilo na mestu.. Međutim, njemu je za sve sa mnom trebalo vremena.. Nije bio spreman – ne za mene!! Dve godine smo bili par.. Dve godine sam želela da me vidi drugačije.. I nisam mogla više.. Otišla sam od njega iako sam ga volela tad.. Nisam mogla više da sumnjam u njegovu ljubav.. Bilo je još razloga.. ali.. ipak sam ga volela i otišla iz ljubavi.. Rekao je, usred nekog ozbiljnog razgovora, „A šta ako ja naiđem na ljubav svog života za deset godina“ Meni je to bilo dovoljno.. Nije mi nikad rekao da li je i koliko voleo mene.. Nisam ga nikad ni pitala.. Ali dugo nije pričao sa mnom.. Naravno, ja sam to pripisala sujeti, jer MENE NIKO NE VOLI..
Onda je došao momak koji je hteo da me oženi.. Pobegla sam! Baš tako!! Želim ja da se udam. Isplanirala sam celo venčanje u svojoj glavi.. Isplanirala ga davno, još kao mala.. Smislila sam deci imena (nadajući se da će samo meni pitati).. Ali.. Tu je uvek bio Princ.. Moj Princ.. Ne mogu se udati za bilo koga.. Pa, ja bih umrla kad ne bi bilo ljubavi.. Sa bilo čije strane.. Ja nisam taj tip osobe.. Kod mene nema utešnih nagrada.. Ili je prva ili je nema!! I tako put pod noge, lupajući se petama po guzi.. I sa njim sam ostala kao neki prijatelj.. Čini mi se da ni on nije daleko od ženidbe.. He he he..
E, onda je naišao mraaaaačan period.. Koja crna svadba.. Više ni vezu nisam mogla da održim..
Jedan tamo.. Slučajno naleteh na njega.. Stvarno je bio sladak.. Zaljubila sam se u njega.. Nisam stigla da ga zavolim, ali mi je malo iščašio mozak.. Vukla sam se s njim kao neka žvaka.. Bila veza, nije bila.. Znam da je bio zaljubljen u mene.. I bio je jako besan što sam ja to znala.. ali izlanuo se.. kroz jednu priču.. Heh.. Meni retko šta promakne.. Eh, i od njega sam otišla.. I ne znam da li mu je žao.. Nije da me baš i zanima.. Svakako nismo prijatelji više..
A onda.. Moj krah.. Brljala sam i brljala i zajebala se.. Kod te, naredne, veze sam toliko kompleksa sebi navukla.. Toliko posumnjala u sebe.. U sve.. U ljude.. Spustio me na samo dno.. A ja dozvolila.. E, tu sam zaista poverovala da nikoga pored sebe ne mogu da zadržim i da sam toliko teška da me niko ne može voleti.. I tu sam posumnjala u svoje snove i želje.. Posumnjala u večnost i u Ljubav!! U sve sam posumnjala.. Uplašila se sebe.. Ne želim ni da pominjem.. Ne želim da preživljavam.. Ni sebe da vidim takvu.. To zapravo i nisam bila ja.. Samo moja senka koja se zajebavala sa mnom.. Patila sam i plakala sam i to nije bila Jelena koju ja poznajem od rođenja.. Jelena je jaka.. I samostalna.. Mada uvek tugaljiva u tami svoje sobe.. Pomalo setna.. Nostalgična.. Sanjalica.. Ali nikad toliko pala.. Nikada tako duboko.. Ne zbog dečka..
Ali sam i ustala.. Preživela.. Jeste, oštećena sam za poverenje.. Oštećena za veru u sebe.. Puna strahova da ću opet izgubiti.. A ne mogu ponovo da izgubim.. Mogu.. Ali.. Nadam se da neće biti potrebno.. Elem.. Odlutala sam.. I taj momak je shvatio da me voli.. E, onda sam se rastužila.. Pobogu, zar je potrebno da me neko izgubi da bi shvatio.. Možda bi nekim ljudima to bila satisfakcija.. Da nekog zgaze.. A ja sam se rastužila.. Pa, mene zaista niko ne može da voli u isto vreme dok i ja sebe dajem.. Dok volim..
I... Tu je.. Još jedan momak.. Koji tako voli da kaže „za sad“ .. Hmm.. On kaže da me voli.. Ja vidim da me voli.. I ja njega volim.. I drago mi je što je prvo poklapanje tu - volimo se u isto vreme.. Ali se pitam koliko (me voli).. Da li veruje u večnost? Da li veruje u nas? Da li... Ma, svašta se pitam i glava me boli od toga.. Ha ha ha.. Poput Mentata iz njegove omiljene knjige.. Ali ja nisam obučena za to.. I to ume tako da me optereti.. Da me ubije... Da me ostavi naelektrisanu ili praznu.. A ja samo želim da budem srećna.. I voljena.. I mažena.. I pažena.. I da ne ode.. I da ne odem..
I ja idem da spavam.. A svi vi koji pročitate ovo do sutra.. Pa, lepo.. Znači da vam se ne spava.. A ja ću sutra da sredim text..
Heeejjjj... Pa, ja sam matoraaaaa... Za par dana prelazim na drugu polovinu puta ka tridesetoj...
Lupetam.. Lupetam.. I tako sam šašavo nasmejana i raznežena i rastužena večeras.. Bila sam na nekoj svadbi danas.. A te svadbe tako romantično utiču na moj mozak.. Slatko.. Ali.. To niko ne vidi.. Pa ni vi.. Pitate se što sam sve ovo pisala.. Neki od vas će znati.. Neki neće.. Nekima ću objasniti.. Neki se možda iznerviraju.. Neki razočaraju.. Ja se svima unapred izvinjavam..
I zaključujem.. Nije meni život bio tako loš.. ne, uopšte.. Bar nije bio dosadan.. I ja sam divna žena..
