LUTANJA

Laku noc, uspavani prinče..
Krećem u svoje ljubičaste ponore
U beloj svili, kamene pločnike,
gazim u mraku gole oblake.

Dele nas senke palih pulseva,
okrećem leđa Bogu useva,
Seme je mrtvo zemlja pojela
pljunula i mene prognala.

Sad lutam, mali prinče
doma nemam da me ugreje
Sramota jeste, ali preklinjem
nemom molitvom ti se zaklinjem.


(c)Jelena Simonović