¨Oh.. Pesak se tako meko provlačio kroz prste.. Osećaš li ga?¨, smejala se dečije, zvonko, provlačeći prste kroz brašno belo kao sneg, a pogled joj se gubio u daljini. ¨Jedne noći sam sanjala kako veliki, zli poručnik dolazi i odvodi me u pustinju. Tad mi nije bilo prijatno uvlačenje peska u moje pore, kosu.. Stezalo mi se grlo i pekle su me oči. Nisam plakala. Znaš li?¨, pogledala je oštre crte lica svog nemog sagovornika i nastavila, ¨Bila sam jaka. Trpela sam bič na leđima. Koža je pucala, a ja sam razmišljala kako me ovakvu nećeš moći voleti. Tvoji topli dlanovi bi s gađenjem prelazili preko ožiljaka, i morala bih te napustiti. Htela sam im reći.. ¨Ne! Nemojte ostaviti brazgotine! Mučite me kako želite, samo ne dozvolite da se vidi.. Ali, nisam.. Moglo bi im svašta pasti na pamet¨, jedna malena suza se pomešala s brašnom i ona se nasmejala, dok je druga kliznula niz mali, prćasti nos, do njenih usana i razlila se po njima.
Pogled joj je lutao u polutami sobe. Kroz stare zavese je posmatrala svetla koja žmirkaju u zgradi preko puta. Upitno je pogledala sijalicu iznad glave. Bilo je još rano za svetla. Htela je da se stopi s tamom. Bezbroj puta je čekala sumrak da ga primi u svoju dušu, da dobije krila, obiđe susedstvo i vrati se u svoj mali stan. Žudela je za tim ranovečernjim vođenjem ljubavi. A, onda bi popalila sva svetla. Tada je sustizao strah od mraka, od samoće, od nepoznatih aveti što vrebajući čuče u tihim uglovima njenog doma.
Zategla je bosa stopala, lomeći prste. Ježila se, prijatno, od strujanja krvi posle takvih vežbi. Lomila bi i prste na rukama, da se nije igrala u brašnu. Crtkala je male zvezdice i cvetiće. ¨Vidiš.. Ovde..¨, pokazala je prstom na udubljenje koje je napravila, ¨..Ovde ću živeti. To je jedno malo ostrvo koje ću nazvati ¨Ostrvo čempresa¨ i napraviću kućicu malo dalje od obale, da me ne odnese razjarena plima kad se zaleti od pučine sa željom da smrvi komadić zemlje što je golica i cepa. I neću biti sama, znaš.. Ako budeš hteo da pođeš sa mnom..¨, zaćutala je plašeći se odgovora. Krišom, iskosa, potražila je njegov pogled.
Sedeo je na barskoj stolici, podignutih kolena, rukom se pridržavajući za sto, drugom se igrajući s uzicom njene kecelje. Jezikom je meko prelazio preko gornje usne, žudno gledajući njen beli vrat. Reči su se gubile u tih par centimetara između njih. Nije ih čuo. Skočio je sa stolice i stao iza nje. Usnama je vlažio kožu žene koja se ukočila od naleta erotskog naboja. Bezpogovorno mu se predavala svaki put. Dlanovima je prelazio preko njenih mišica, laktova, zavlačeći prste u izgnječeno brašno, ukrštajući prste s njenim. Drhtala je. Telo joj je bilo toplo, krhko.. Bio je mužjak u punoj snazi i hteo je da je baci preko starog, drvenog stola. Budio se životinjski instinkt u njegovom telu, glavi, u grudima. Oči su potamnele. U pozadini je Brahms šarao zidove, prelamajući tišinu. Palcem je pravio put od trinaestog pršljena ka maloj, čvrstoj zadnjici ove usplahirene, zanesene devojčice. Preko ramena, video je poluotvorene usne, bele zube koje ih grickaju.. Trepavice su bacale senku na zajapurene obraze. Podigao je i drugu ruku i belim prahom joj obojio donju usnu, pritiskajući je meko palcem, dok mu se šaka odmarala na njenom vratu. Počeo je da je steže. Prislonio je svoju muškost uz nju. Ječala je. Raširila je prste i svom težinom se naslanjala na dlanove, dok nisu nestali u belini. Golicanje među prstima je dodatno rasplamsalo plamen strasti. Gorući jezičci su joj milovali dojke, stomak, međunožje.. Nagla se napred.. Razum joj se gubio u tom kovitlacu. Sad se nije plašila mraka. Više nije razmišljala o svom ostrvu. Podizala je guzu do visine njegovih kukova, ne bi li ga pre primila u svoj hram. A on se igrao.
Povukao je gumicu što je držala njenu upletenu kosu, i dugi pramenovi su se rastrčali po leđima i ramenima. Jedan je našao mesto u kanjonu njenih dojki. Provocirao je. Reakcija nije mogla izostati. Preko tanane majice, nazirale su se – jasno su se videle, sve njene obline, sva zatezanja njene kože. Stomak je bio vreo. Molila je..
Trljao je telo, telom i naglo je povukao za kosu. ¨Želim da te čujem¨, prošaptao je kroz stisnute usne. Dahtala je. Levom rukom je obuhvatio oko struka, presavijajući je, desnom joj je svukao gaćice pod minijaturnom suknjicom i bacio ih na pod.
Sobu su ispunili zvuci potpunog beznađa izmešanog s ludilom dece koja urlaju na jadnička bez prijatelja. Bila je to borba dvoje s nestajanjem mladosti, s crnilom noći što proždire. Prodrli su u prostore izmaglice, gde se rosa skuplja vrhovima bradavica, mladežima upisanim u elipsaste krugove nekih tamo fantazija. Orgazmičkom silinom su pretrčali kroz prostore. Obišli su Bermudski trougao. Zagubili se u vremenu. Potrošili, ukrali od sebe deo vremena i pokopali strast u dnu svojih otkucaja, razlivši se na mesečevom zraku u svojim sokovima, ukrštenim, nepodeljenim.. Ponovo su videli prljave zidove začađene sobe, a Brahms je i dalje bockao zatišje svojom Tragedijom.
Zamagljenih očiju okrenula se ka njemu. Naslonila je čelo na njegov obraz češkajući se mazno neobrijanom, trodnevnom bradom. Napućila je usne, nevino, dečije i spustila ih na njegov nos, ostavljajući vlažan krug. Opet se zvonko nasmejala. Sklopila je ruke oko njegovog vrata. ¨Volim te¨, šapnula je.
Podigao je njeno malo telo i ustao sa poda. ¨Želim da vodim ljubav sa tobom¨, promuklo je izgovorio budeći u njoj novi talas požude. Kao da nosi najskupoceniju vazu Mingove dinastije, preneo je do lepo nameštenog, urednog kreveta, po kome su se baškarili zlatno-žuti hrastovi listovi na posteljini i jastucima. Pamuk joj se zalepio za mokra leđa dok je širila ruke da primi svog ljubavnika.
Spustio je poljubac na mokro čelo, oči u iščekivanju, napupele usne izgrižene do krvi.. Milovao je njen mladež, ušuškan malim, čvrstim grudima.. Video je njen čežnjivi pogled.. Da je mogao, uronio bi u drhturavi pupak na zategnutom stomaku.. Mamila ga je, protegnuvši se k'o mače pored peći. Bila je posuta mladežima, kao letnja noć zvezdama. Nije znao u koji da se zagleda. Kojem da se posveti. ¨Sva je satkana od svilenih niti.. Tanka. Glatka.. Čvrsta, a lomljiva..¨. Sklopio je dlanove pod bradom, kao da se moli Bogu da sačuva okvire trenutka u kome je bila tako lepa, toliko njegova. Bio je srećan što nije govorila. Umočio je svoj dah u njene raširene zenice. Čekala je mirno kao jagnje. Nije se opirala, samo je drhtala, kad je pritisnuo svojim bokovima. Migoljila se malo, da ga bolje oseti. Stopala je naslonila na ivicu kreveta i zategla se kao struna skupocene violine. Čekala je gudalo da pređe preko nje, da pusti zvuk – da prkosi hladnom Mozartu i velikom Čajkovskom.
Elegantno se izvila pod njim, naslanjajući se rukom na stočić pored kreveta. Dohvatila je veliku šibicu i iskričavim plamičkom je upalila mirišljavu, voštanu sveću. Odsjaj je titrao na njenom licu, učinivši je rumenijom, navlačeći veo tajni preko tamnih očiju.
Bojao se ovih trenutaka, kad se gubila u svom svetu, a bila sa njim. Znao je da ga oseća, da želi da mu se preda, ali... kao da je druga ona. Neka žena se tad uvlačila u glavu devojčice i porinula bi sve lađe-varalice kojima je želela da se otisne od sebe. Činilo mu se tada da je suvišan, da je sebi dovoljna i da ga iskorišćava. Noktima je pravila uske, bele puteljke na njegovoj koži. Smešila se njegovim maljama na grudima. Uvrtala bi kažiprstom kovrdžice prolazeči kroz njih. Nazirala je njegovu potrebu za njom. Obično bi zaustavila dlanove na njegovim kukovima, ali sada je krenula niže, ka preponama, preskačući, namerno, njegovu očiglednu budnost. Mazila ga je, a kao da je pravila mapu blaga po orošenom telu.
Pridigla se na laktove, gledajući ga u oči, obratila mu se promuklim, isprekidanim glasom.. ¨Molim te, lezi pored mene¨.
* * *
Mislio je da ne želi da vodi ljubav, da su je opet uhvatile bubice samoće i nesigurnost stvorena u okvirima sokaka kojima se vukla ka zrelosti.
Bezbroj puta se plašio da bi je mogao izgubiti u talasima plime sa kojom se borila na tom svom ostrvu. Strepeo je od njenih napada plača i trzanja u snu. Nije dozvoljavala da joj priđe, nit se obazirala na poražavajući bol u očima muškarca koji je nemoćan da je oslobodi iz zagrljaja straha koji je pretio da je proguta, jednom, kad ga nespremna sačeka u patofnama, sa papilotnama na glavi. Kad zazvoni na vratima, ona će otvoriti. Možda će misliti da je On, pa će se s osmehom baciti u naručje donosiocu belih ljiljana i u tom zagrljaju će nestati.
A, ona se, pak, bojala njegovog nedolaska. U užasu se trzala noćima, tražeći hladnom rukom telo do sebe. Plašila se da će je noću posetiti paučina samoće i udaviće je spustivši se na njeno lice. Katkad se desi da on noću pali cigaretu na terasi.. Ona bi skakala u očajnom grču, pokušavajući da smisli razloge njegovog odlaska, a onda bi ga pronalazila kako sneno posmatra vrhove drveća što se njišu na mamurnom vetru.
* * *
Lagano, graciozno se izvijajući, prebacila je nogu preko njega i sela. Posmatrao ju je, zapanjen naletom strasti koja je počela da mu oduzima dah. Obavijena svetlošću sveće, povukla je majicu preko grudi, glave, dopuštajući senama da joj plešu na koži. Nežno se meškoljila, izazivajući ga. Skoro opipljivo je lebdela bliskost i prikrivena, neizmerna ljubav. Povukla ga je nežno ka sebi. ¨Hoću da mi budeš blizu¨, rekla je dok je počinjala ljubavnu igru. Više od svega značilo im je to što se osećaju, što dišu kao jedno. Jecaji su im se preklapali, utapali, krili jedan u drugome. Gnezdila se na njemu, kao da zauvek tu želi svoje utočište, boravište, svoj dom. Kapi znoja su isparavale od toplote kojoj su bili izloženi. Nije bilo svrhe da se išta kaže. Dodiri su govorili za sebe. Očima su se osmehivali. Bio je oduševljen što ga gleda. Znao je da vodi ljubav sa njim, a ne sa svojim mislima. Retko je imao priliku da joj se uvuče u te tamne krugove, sjajne i osenčene njenim bićem.
Na prozoru se pojavio Mesec. Gledali su ga prepuštajući se ljubavnom grču.
¨Zemlja je prestala da se okreće!¨, šapnuo je.
Oslonjena na njegove grudi, bez namere da se pomeri, dala mu je blago pomeranje usana na gore, umesto osmeha.
¨Samo nemoj da me pomeraš odavde¨, pospano, još čvrće se priljubila uz njega.
* * *
Prstima joj je mrsio kosu, provlačio sitne mrvice svog daha kroz njene vlasi. Disala je sporo i duboko. ¨Zaspala je..¨, nasmešio se.
Bio je zahvalan Bogu na isrpljenosti, jer ne bi sebi oprostio da mu se opet probudi strast. Pomerio se blago ne bi li namestio jastuk iza leđa, da se nasloni. ¨Jesam li teška?¨, sanjivo je podigla pogled. ¨Nisi.. Nameštam jastuk.¨, poljubio je u kosu. ¨Nemoj me pomerati. Želim da spavamo kao jedno.. Molim te..¨. ¨Spavaj.. Nigde ja ne idem¨, ali više ga nije čula.
* * *
Mesec se bezobzirno baškario na letnjem nebu, bezobrazno spuštajući svoje zrake na devojčinu kožu, dojke, kosu. Mala soba više nije bila mala. Sad kad ima tako veliku potrebu za bliskošću, sve je izgledalo prostrano, daleko i ogromno. Stresao se blago pod naletom povetarca. Misli su mu lutale i vraćale se toplom telu na sebi. Energija mu se vraćala brže nego što je želeo. Izgubio je svaku volju za snom. Bio je budan svakom svojom porom. ¨Nemoj. Molim te, nemoj..¨, šaputao je u prazno. Trudio se da razmišlja o bedi njihove sobe, o brašnu rasutom po stolu, podu.. Bio je ljubomoran na mesec i plamičke sveće što nimalo naivno ugrožavaju njegovu, njihovu privatnost. Tako drsko svojim svetlećim jezicima palacaju, ližu njegovo voljeno biće, a on ne može da ih zaustavi. Sve što dobija je nova erekcija koju ne želi.. Tako, smešten u njen mali, uski kutak, svaki pokret bi joj naneo bol.
Stisnutih pesnica, samo što nije zaplakao od muke kad je Vrag odneo šalu i kad je počeo da prodire u nju ne pomerajući se.. Na momenat.. Hteo je da je skloni sa sebe.. Lakše bi podneo da ga napadne, nego da joj stvori traumu.. Ne bi shvatila da nije on kriv.. Napala bi ga i pobegla bi u kupatilo zaklinjući se da nikada više ne želi da ga vidi. Uvek je to radila… Nasmejao se..
U sobi je postajalo hladno..
Gledao je kako se njene dlačice propinju u pokušaju da dođu do malo toplote.. Bila je tako izazovna, drsko nevina. Nametala se svojim oblinama, a bila apsolutno nesvesna situacije..
Morao je da je skloni.. Gotovo..
* * *
Spustio je ruke na njenu guzu da bi je lakše podigao.. Osetio je kako klizi.. Palilo ga je to što je tako uska.. Čvrstim, od hladnoće, tamnim bradavicama je pravila udubljenja na njegovim grudima. Hteo je da baci na krevet, pored sebe I legne preko nje.. Opet je protresao glavom..
Oh, čuda.. Nešto toplo i gamižuće se prolilo po njemu..
¨Vodi ljubav sa mnom¨, onim svojim promuklim glasom mu je šapnula na uho, poljubivši ga..
* * *
Nije ih bilo briga što se sutra radi.. Terali su inat Mesecu i vetru i susedima koji su ih mogli videti kroz prozirnu zavesu…
¨Volim te, mila¨.. učinilo joj se da je rekao.. ¨I ja tebe volim¨, pomislila je, ali nije bila sigurna da li je i rekla..
* * *
¨Ljubavi,¨, rekla je ne dižući pogled, ¨Šta misliš, hoće li se mravi skupiti na ono brašno rasuto po celom stanu?¨ Bila je toliko ozbiljna dok je to pitala da nije mogao a da ne prasne u smeh… ¨Hoće, mačko, a onda će te celu pojesti i ja ću ovde sam umreti od tuge!!!¨, sav važan i zvaničan joj je saopštio tu kosmičku neistinu, dok su zagrljeni tonuli u san.
Pogled joj je lutao u polutami sobe. Kroz stare zavese je posmatrala svetla koja žmirkaju u zgradi preko puta. Upitno je pogledala sijalicu iznad glave. Bilo je još rano za svetla. Htela je da se stopi s tamom. Bezbroj puta je čekala sumrak da ga primi u svoju dušu, da dobije krila, obiđe susedstvo i vrati se u svoj mali stan. Žudela je za tim ranovečernjim vođenjem ljubavi. A, onda bi popalila sva svetla. Tada je sustizao strah od mraka, od samoće, od nepoznatih aveti što vrebajući čuče u tihim uglovima njenog doma.
Zategla je bosa stopala, lomeći prste. Ježila se, prijatno, od strujanja krvi posle takvih vežbi. Lomila bi i prste na rukama, da se nije igrala u brašnu. Crtkala je male zvezdice i cvetiće. ¨Vidiš.. Ovde..¨, pokazala je prstom na udubljenje koje je napravila, ¨..Ovde ću živeti. To je jedno malo ostrvo koje ću nazvati ¨Ostrvo čempresa¨ i napraviću kućicu malo dalje od obale, da me ne odnese razjarena plima kad se zaleti od pučine sa željom da smrvi komadić zemlje što je golica i cepa. I neću biti sama, znaš.. Ako budeš hteo da pođeš sa mnom..¨, zaćutala je plašeći se odgovora. Krišom, iskosa, potražila je njegov pogled.
Sedeo je na barskoj stolici, podignutih kolena, rukom se pridržavajući za sto, drugom se igrajući s uzicom njene kecelje. Jezikom je meko prelazio preko gornje usne, žudno gledajući njen beli vrat. Reči su se gubile u tih par centimetara između njih. Nije ih čuo. Skočio je sa stolice i stao iza nje. Usnama je vlažio kožu žene koja se ukočila od naleta erotskog naboja. Bezpogovorno mu se predavala svaki put. Dlanovima je prelazio preko njenih mišica, laktova, zavlačeći prste u izgnječeno brašno, ukrštajući prste s njenim. Drhtala je. Telo joj je bilo toplo, krhko.. Bio je mužjak u punoj snazi i hteo je da je baci preko starog, drvenog stola. Budio se životinjski instinkt u njegovom telu, glavi, u grudima. Oči su potamnele. U pozadini je Brahms šarao zidove, prelamajući tišinu. Palcem je pravio put od trinaestog pršljena ka maloj, čvrstoj zadnjici ove usplahirene, zanesene devojčice. Preko ramena, video je poluotvorene usne, bele zube koje ih grickaju.. Trepavice su bacale senku na zajapurene obraze. Podigao je i drugu ruku i belim prahom joj obojio donju usnu, pritiskajući je meko palcem, dok mu se šaka odmarala na njenom vratu. Počeo je da je steže. Prislonio je svoju muškost uz nju. Ječala je. Raširila je prste i svom težinom se naslanjala na dlanove, dok nisu nestali u belini. Golicanje među prstima je dodatno rasplamsalo plamen strasti. Gorući jezičci su joj milovali dojke, stomak, međunožje.. Nagla se napred.. Razum joj se gubio u tom kovitlacu. Sad se nije plašila mraka. Više nije razmišljala o svom ostrvu. Podizala je guzu do visine njegovih kukova, ne bi li ga pre primila u svoj hram. A on se igrao.
Povukao je gumicu što je držala njenu upletenu kosu, i dugi pramenovi su se rastrčali po leđima i ramenima. Jedan je našao mesto u kanjonu njenih dojki. Provocirao je. Reakcija nije mogla izostati. Preko tanane majice, nazirale su se – jasno su se videle, sve njene obline, sva zatezanja njene kože. Stomak je bio vreo. Molila je..
Trljao je telo, telom i naglo je povukao za kosu. ¨Želim da te čujem¨, prošaptao je kroz stisnute usne. Dahtala je. Levom rukom je obuhvatio oko struka, presavijajući je, desnom joj je svukao gaćice pod minijaturnom suknjicom i bacio ih na pod.
Sobu su ispunili zvuci potpunog beznađa izmešanog s ludilom dece koja urlaju na jadnička bez prijatelja. Bila je to borba dvoje s nestajanjem mladosti, s crnilom noći što proždire. Prodrli su u prostore izmaglice, gde se rosa skuplja vrhovima bradavica, mladežima upisanim u elipsaste krugove nekih tamo fantazija. Orgazmičkom silinom su pretrčali kroz prostore. Obišli su Bermudski trougao. Zagubili se u vremenu. Potrošili, ukrali od sebe deo vremena i pokopali strast u dnu svojih otkucaja, razlivši se na mesečevom zraku u svojim sokovima, ukrštenim, nepodeljenim.. Ponovo su videli prljave zidove začađene sobe, a Brahms je i dalje bockao zatišje svojom Tragedijom.
Zamagljenih očiju okrenula se ka njemu. Naslonila je čelo na njegov obraz češkajući se mazno neobrijanom, trodnevnom bradom. Napućila je usne, nevino, dečije i spustila ih na njegov nos, ostavljajući vlažan krug. Opet se zvonko nasmejala. Sklopila je ruke oko njegovog vrata. ¨Volim te¨, šapnula je.
Podigao je njeno malo telo i ustao sa poda. ¨Želim da vodim ljubav sa tobom¨, promuklo je izgovorio budeći u njoj novi talas požude. Kao da nosi najskupoceniju vazu Mingove dinastije, preneo je do lepo nameštenog, urednog kreveta, po kome su se baškarili zlatno-žuti hrastovi listovi na posteljini i jastucima. Pamuk joj se zalepio za mokra leđa dok je širila ruke da primi svog ljubavnika.
Spustio je poljubac na mokro čelo, oči u iščekivanju, napupele usne izgrižene do krvi.. Milovao je njen mladež, ušuškan malim, čvrstim grudima.. Video je njen čežnjivi pogled.. Da je mogao, uronio bi u drhturavi pupak na zategnutom stomaku.. Mamila ga je, protegnuvši se k'o mače pored peći. Bila je posuta mladežima, kao letnja noć zvezdama. Nije znao u koji da se zagleda. Kojem da se posveti. ¨Sva je satkana od svilenih niti.. Tanka. Glatka.. Čvrsta, a lomljiva..¨. Sklopio je dlanove pod bradom, kao da se moli Bogu da sačuva okvire trenutka u kome je bila tako lepa, toliko njegova. Bio je srećan što nije govorila. Umočio je svoj dah u njene raširene zenice. Čekala je mirno kao jagnje. Nije se opirala, samo je drhtala, kad je pritisnuo svojim bokovima. Migoljila se malo, da ga bolje oseti. Stopala je naslonila na ivicu kreveta i zategla se kao struna skupocene violine. Čekala je gudalo da pređe preko nje, da pusti zvuk – da prkosi hladnom Mozartu i velikom Čajkovskom.
Elegantno se izvila pod njim, naslanjajući se rukom na stočić pored kreveta. Dohvatila je veliku šibicu i iskričavim plamičkom je upalila mirišljavu, voštanu sveću. Odsjaj je titrao na njenom licu, učinivši je rumenijom, navlačeći veo tajni preko tamnih očiju.
Bojao se ovih trenutaka, kad se gubila u svom svetu, a bila sa njim. Znao je da ga oseća, da želi da mu se preda, ali... kao da je druga ona. Neka žena se tad uvlačila u glavu devojčice i porinula bi sve lađe-varalice kojima je želela da se otisne od sebe. Činilo mu se tada da je suvišan, da je sebi dovoljna i da ga iskorišćava. Noktima je pravila uske, bele puteljke na njegovoj koži. Smešila se njegovim maljama na grudima. Uvrtala bi kažiprstom kovrdžice prolazeči kroz njih. Nazirala je njegovu potrebu za njom. Obično bi zaustavila dlanove na njegovim kukovima, ali sada je krenula niže, ka preponama, preskačući, namerno, njegovu očiglednu budnost. Mazila ga je, a kao da je pravila mapu blaga po orošenom telu.
Pridigla se na laktove, gledajući ga u oči, obratila mu se promuklim, isprekidanim glasom.. ¨Molim te, lezi pored mene¨.
* * *
Mislio je da ne želi da vodi ljubav, da su je opet uhvatile bubice samoće i nesigurnost stvorena u okvirima sokaka kojima se vukla ka zrelosti.
Bezbroj puta se plašio da bi je mogao izgubiti u talasima plime sa kojom se borila na tom svom ostrvu. Strepeo je od njenih napada plača i trzanja u snu. Nije dozvoljavala da joj priđe, nit se obazirala na poražavajući bol u očima muškarca koji je nemoćan da je oslobodi iz zagrljaja straha koji je pretio da je proguta, jednom, kad ga nespremna sačeka u patofnama, sa papilotnama na glavi. Kad zazvoni na vratima, ona će otvoriti. Možda će misliti da je On, pa će se s osmehom baciti u naručje donosiocu belih ljiljana i u tom zagrljaju će nestati.
A, ona se, pak, bojala njegovog nedolaska. U užasu se trzala noćima, tražeći hladnom rukom telo do sebe. Plašila se da će je noću posetiti paučina samoće i udaviće je spustivši se na njeno lice. Katkad se desi da on noću pali cigaretu na terasi.. Ona bi skakala u očajnom grču, pokušavajući da smisli razloge njegovog odlaska, a onda bi ga pronalazila kako sneno posmatra vrhove drveća što se njišu na mamurnom vetru.
* * *
Lagano, graciozno se izvijajući, prebacila je nogu preko njega i sela. Posmatrao ju je, zapanjen naletom strasti koja je počela da mu oduzima dah. Obavijena svetlošću sveće, povukla je majicu preko grudi, glave, dopuštajući senama da joj plešu na koži. Nežno se meškoljila, izazivajući ga. Skoro opipljivo je lebdela bliskost i prikrivena, neizmerna ljubav. Povukla ga je nežno ka sebi. ¨Hoću da mi budeš blizu¨, rekla je dok je počinjala ljubavnu igru. Više od svega značilo im je to što se osećaju, što dišu kao jedno. Jecaji su im se preklapali, utapali, krili jedan u drugome. Gnezdila se na njemu, kao da zauvek tu želi svoje utočište, boravište, svoj dom. Kapi znoja su isparavale od toplote kojoj su bili izloženi. Nije bilo svrhe da se išta kaže. Dodiri su govorili za sebe. Očima su se osmehivali. Bio je oduševljen što ga gleda. Znao je da vodi ljubav sa njim, a ne sa svojim mislima. Retko je imao priliku da joj se uvuče u te tamne krugove, sjajne i osenčene njenim bićem.
Na prozoru se pojavio Mesec. Gledali su ga prepuštajući se ljubavnom grču.
¨Zemlja je prestala da se okreće!¨, šapnuo je.
Oslonjena na njegove grudi, bez namere da se pomeri, dala mu je blago pomeranje usana na gore, umesto osmeha.
¨Samo nemoj da me pomeraš odavde¨, pospano, još čvrće se priljubila uz njega.
* * *
Prstima joj je mrsio kosu, provlačio sitne mrvice svog daha kroz njene vlasi. Disala je sporo i duboko. ¨Zaspala je..¨, nasmešio se.
Bio je zahvalan Bogu na isrpljenosti, jer ne bi sebi oprostio da mu se opet probudi strast. Pomerio se blago ne bi li namestio jastuk iza leđa, da se nasloni. ¨Jesam li teška?¨, sanjivo je podigla pogled. ¨Nisi.. Nameštam jastuk.¨, poljubio je u kosu. ¨Nemoj me pomerati. Želim da spavamo kao jedno.. Molim te..¨. ¨Spavaj.. Nigde ja ne idem¨, ali više ga nije čula.
* * *
Mesec se bezobzirno baškario na letnjem nebu, bezobrazno spuštajući svoje zrake na devojčinu kožu, dojke, kosu. Mala soba više nije bila mala. Sad kad ima tako veliku potrebu za bliskošću, sve je izgledalo prostrano, daleko i ogromno. Stresao se blago pod naletom povetarca. Misli su mu lutale i vraćale se toplom telu na sebi. Energija mu se vraćala brže nego što je želeo. Izgubio je svaku volju za snom. Bio je budan svakom svojom porom. ¨Nemoj. Molim te, nemoj..¨, šaputao je u prazno. Trudio se da razmišlja o bedi njihove sobe, o brašnu rasutom po stolu, podu.. Bio je ljubomoran na mesec i plamičke sveće što nimalo naivno ugrožavaju njegovu, njihovu privatnost. Tako drsko svojim svetlećim jezicima palacaju, ližu njegovo voljeno biće, a on ne može da ih zaustavi. Sve što dobija je nova erekcija koju ne želi.. Tako, smešten u njen mali, uski kutak, svaki pokret bi joj naneo bol.
Stisnutih pesnica, samo što nije zaplakao od muke kad je Vrag odneo šalu i kad je počeo da prodire u nju ne pomerajući se.. Na momenat.. Hteo je da je skloni sa sebe.. Lakše bi podneo da ga napadne, nego da joj stvori traumu.. Ne bi shvatila da nije on kriv.. Napala bi ga i pobegla bi u kupatilo zaklinjući se da nikada više ne želi da ga vidi. Uvek je to radila… Nasmejao se..
U sobi je postajalo hladno..
Gledao je kako se njene dlačice propinju u pokušaju da dođu do malo toplote.. Bila je tako izazovna, drsko nevina. Nametala se svojim oblinama, a bila apsolutno nesvesna situacije..
Morao je da je skloni.. Gotovo..
* * *
Spustio je ruke na njenu guzu da bi je lakše podigao.. Osetio je kako klizi.. Palilo ga je to što je tako uska.. Čvrstim, od hladnoće, tamnim bradavicama je pravila udubljenja na njegovim grudima. Hteo je da baci na krevet, pored sebe I legne preko nje.. Opet je protresao glavom..
Oh, čuda.. Nešto toplo i gamižuće se prolilo po njemu..
¨Vodi ljubav sa mnom¨, onim svojim promuklim glasom mu je šapnula na uho, poljubivši ga..
* * *
Nije ih bilo briga što se sutra radi.. Terali su inat Mesecu i vetru i susedima koji su ih mogli videti kroz prozirnu zavesu…
¨Volim te, mila¨.. učinilo joj se da je rekao.. ¨I ja tebe volim¨, pomislila je, ali nije bila sigurna da li je i rekla..
* * *
¨Ljubavi,¨, rekla je ne dižući pogled, ¨Šta misliš, hoće li se mravi skupiti na ono brašno rasuto po celom stanu?¨ Bila je toliko ozbiljna dok je to pitala da nije mogao a da ne prasne u smeh… ¨Hoće, mačko, a onda će te celu pojesti i ja ću ovde sam umreti od tuge!!!¨, sav važan i zvaničan joj je saopštio tu kosmičku neistinu, dok su zagrljeni tonuli u san.
