----------------
Now playing on Winamp: Gipsy Kings - No Volvere via FoxyTunes
Ima jedna istina.
Ova “njegova” sedi i gleda u zid.. Sveća polako širi miris višanja i prikuplja ostatke dima, što nisu nestali u napola otvorenom prozoru.. Da, i hladno je.. Tu, sa leve strane, pakovanje tek kupljenih maramica, za obrisati poneku suzu, ako se otme.
Tužna je večeras. Najbesramnije optužena za povlačenje pred nežnošću. Ma, ko je ovde bio obuzet predstojećom pijankom i polusnom.. I, nek’ se ljute svi koji se prepoznaju.. Ona je hladna? Samo što nije isterana iz kreveta..
Kao njena najbolja i jedina prijateljica, smatram da je možda preuranjeno osetila prazninu u grudnom košu i odbacivanje od strane dotičnog momka.. Verovatno je i bio umoran, pospan i.. Njeno stanje prethodnih dana je uticalo da se oseti – pa u najmanju ruku čudno.. Znam da je tako jako čekala taj petak.. koji se rasuo i nestao u treptaju oka.. Ali, nije on kriv što ona ima problema i nije ga viđala.. Nije on kriv.. Nije ni ona.. Okolnosti.. Kojih joj je preko glave..
Požalila mi se.. I otkrila jednu tajnu.. Večeras bi tako pobegla negde..
Htela je da ode na svoje tajno mesto i rida dok ne pokida sve strune grudnog koša i dok ne sprži oči vrelinom suza..
Šapnula mi je kako se umorila od svega i kako joj je žao što je tako sama uvek kad ne želi to da bude.. Veruje da niko neće da je zaštiti, jer nikome i nije bitno.. A, luda jedna, ne zna koliko je ja volim i koliko ću učiniti na ovom svetu za nju..
Zaista je volim.. Čak i kad ne zna, ja sam uz nju. Krišom joj dodajem maramicu, da se isplače.. Smestim je polako na moje rame i bdim dok se ne uspava.. Držim je noću za ruku kad loše sanja.. I pevušim staru baladu španskog nepoznatog autora..
Ne zna koliko sam zabrinuta za nju, kad svi drugi misle da će se izvući – ja brinem.. Znam kakve joj sve ideje mogu pomutiti um i koliko joj je primamljivo da sedi na prozoru, vireći na dole..
Večeras, po ko zna koji put, drhturi tu, pored mene.. Plače i smeje se.. Kaže, “Nisam ja slaba, znaš!”. A ja znam to i bez da mi kaže..
“Šuška se po selu da sam Ledena kraljica”, kikoće se kroz suze.. “Zar nije zanimljivo kad si Kraljica, pa čak i ledena..?”, pita me.. “Jeste”, kažem, “Eto vidiš.. A mene i ne poznaju kad prođem ulicom”, smešim se i ja dok je ljuljam u naručju..
Ona je jedna velika razmažena beba.. Uskraćena za detinjstvo. Uskraćena za podršku. Uskraćena za mnogo štošta.. Od rane mladosti nosi crni čuperak na čelu kao znak žalosti.. Kaže da su joj još sa četrnaest godina amputirali na duši ono što su krajnici plućima, pa sad sve direktno prolazi do same biti i boli mnogo više, tako nefiltrirano.. Ja je razumem. Meni su amputirali suze, pa ponekad osećam kako mi se žare oči u nemogućnosti da plačem.. Sve je to loše, šta god da ti odstrane.. Uvek je teže živeti sa nedostatkom.. “Znam kako ti je”, kažem i mislim tako..
“Ali.. Zašto se ja osećam ovako?”, gleda me tugaljivo, “Zašto mislim da sam sama na svetu. Zašto imam toliku potrebu za naručjem? Zašto jednom ne prihvatim tu istinu, ako je istina, nego se stalno mučim i pobeđujem ili gubim od istih strahova? To mi objasni..”
A ja ćutim.. Ne znam odgovor. Pokušavala sam i sama da vidim gde je problem, ali.. Ne znam.. Većina ljudi misli da je to Nesigurnost, ali niko da kaže kako se leči. Kako se odbraniti od nje.. Kako biti siguran? Posebno u današnje vreme! Posebno mi, koji smo se svud i svakako opekli i kad smo to najmanje očekivali.. Da li se to kupuje? U kojoj prodavnici? Ja nisam još videla takav artikal. A kupila bih ga, za nas obe..
Evo, polako se smirila.. Mislim da je vreme da je smestim u krevet, a ja ću se vratiti ako je brzo uspavam…
Jelena Simonović
