Emancipacija se nekako pretvorila u večitu borbu muškaraca i žena, gde ni jedno ne izlazi iz igre kao pobednik, ali se igra ipak prekida i pre nego se nauči.. Izgleda – ovaj 21. vek i nije ono što se od njega očekivalo..
Izborile smo se mi da „gačemo“, imamo osećaj lažne nadmoći, a kod kuće i dalje peremo, peglamo, čuvamo decu i imamo vremena za bezuslovno ispunjavanje bračnih dužnosti. Ako nas, ne daj Bože, zaboli glava, to se shvata kao napodmuklije odbijanje sexa.
Drage moje, provaljene smo, nema se kud.
Šetam Beogradskim morem – našom prljavom Adom.. Toplota mi otopila zidine i tako ogoljena uživam u Proleću. A svuda okolo čuči gomila naelektrisanih mužjaka u potrazi za ženkom.. Nisam ni znala da još važe ona pravila – što devojka teže pada, više pažnje privlači.. A ja ne uzmičem, nego bežim glavom bez obzira, moleći Boga da moj zakasneli dateguy stigne i izbavi me..
Kad sam ga ugledala, zaboravih i na pristojnost, lepo vaspitanje, malo ženske femkavosti i lažnu stidljivost.. Pri tom preskočim i to što sam do pre par minuta bila besna na svog «princa» - bacih mu se u zagrljaj, do neba zahvalna na njegovoj prisutnosti..
Toliko o Emancipaciji..
Ipak nama treba muškarčina, sa lepim manirima, bogatim rečnikom, nežnim pristupom i konstantnom potrebom da nam dokazuju svoju bezgraničnu ljubav.. Da nas istovremeno paze i maze i da nas raspomamljeno bacaju na krevet, pod, sto i da nas uzimaju tako nejake i strašću ophrvane.. Da nam obezbede dobru budućnost, ali da ne budu novopečena buržoazija i da nas puste da uspemo u svojoj karijeri.. Želimo nekoga sa buketom ruža ispred bolnice, dok iznosimo dete i istog tog muškarca koji prihvata deo obaveza dok smo ranjivi.. Možemo mi i dalje da kuvamo ručkove, peremo, peglamo, čuvamo decu.. Ali treba nam neko da zaista, istinski uživa u tome.. I ceni naš trud.. Tražimo li mnogo?
Posle recite da žene ne znaju šta žele!! Znaju, samo što se to ne može naći.. Ne treba gubiti vreme na razmišljanje o pravom..
Pametniji svakako tvrde da je dovoljan malo umešniji manipulator slatkorečiv i oštrog pogleda i pale smo k'o zrele kruške.. Problem je samo što kasno shvatimo da nikome i nije bio cilj da nas sa zemlje pokupi i ponese sa sobom.. Tu nastaje naš problem.. U gorem slučaju završimo kao ogrisci u tuđim kantama za đubre..
