Nije ovo Noć..

..Ali odlutaš, ponekad, i u oku mi se iscrtaju skice i slike i posive krugovi oko zenica.. Osenče se ogledala pod trepavicama najfinijim grafitom.. I potonem u noć..

Nije ovo za reči, ali reči su dukati kojim kupujem vreme u nevreme i gradim kulu od peska na divljem ostrvlju.
Ja sam najsiromašniji pajac u ovom vrtlogu humora i najbogatiji tragičar i zemlji Drame. Dobila sam Oskara za Beg u Sebe i Pulicera za Podsticanje Humanosti u zverima!
Nisam marioneta u zaboravljenom pozorištu, nisam ni zvezda u kičastom sjaju. Ipak, treba me gledati u malim rolama anonimnih predstava.

Sa nosem nestašnog dečaka, nabiram podignute veđe i ceo svet zna – nešto mi nije pravo.. Ruke skrstim na grudima i kolena dignem do brade i durim se decenijama ako treba.
Nekad, pak, naiđu tuge, one teške i mokre.. Pa, mi oči dobiju izraz pitomog psa pred umiranje i usne izviju luk na dole. Rukavi se napune vodom i solju.. nespretno trljam bledunjave obraze i okrećem leđa svim psima tragačima. Takvu me ne treba sresti, još manje naći u nekom prašnjavom kutku zime.

Dlanovi su mi postolje za sramotu, bedra hrana za besne vukove.

I sama krojim šal od lišća, da se umotam u sezoni vetrova, dok ne podignem svoj bedem od šećera..

Čekam da mi oližeš zrnca sa obnaženih usana i razdvojiš ova dva pomodrela polumeseca. Iskoristi to guščije pero, što ti zakačih za šešir i nasmej me do suza..