Stranger..

Ti..

Tvoji prsti poput nestašnog dečaka trče mojim usnama, obrazima, kosom.. Praviš krivudave linije da ih bojiš tvojom plavom… i crnom i belom.. I negde u snu mi proletiš mislima ostavljajući tragove jasne i duboke..

Šaraš mi snove, šaraš!! Ti si jedan mali bezobrazni Sanjar.

Kao da te nije briga što se sutra radi. Kao da svet stane dok nepogrešivo, svaki put, utisneš svoj poljubac na moje usne..
I noći.. Tako beskrajno kratke dok želim da traju.. Tvoj miris golica moja čula.. Na slepoočnici osećam šarene leptire što ih šalješ meni pred spavanje.. A ne znaš.. Ja ih čuvam u grudima do našeg susreta, a oni, kad te ugledaju, toliko jako zalepršaju svojim tanušnim krilima, da pomislim kako će mi iščupati srce u pokušaju da ti dolete.. i spustiti ga na tvoj dlan.. Veruj, ja se tako nevino, dečije, plašim šta bi sa njim mogao učiniti..
Pa, poludim, kao stari, odbačeni mornar i sklupčam ti se na krilu u želji da osetim talase i taj miris mora koji širiš oko sebe..

Ma, Ti si jedno divno plavooko čudo.. Zaronim u tvoje oči kao u nebo i dišem i dišem.. naprosto te dišem dok me ne ostaviš bez daha.. Onda ti tako malaksala padnem u naručje i želim dugo, dugo da ostanem tu, tako zaštićena, ušuškana.. dok kroz trepavice posmatram kako me pokrivaš pogledom..