I otud moja Tuga.. Sećanja..

Upornim traganjem, danas sam došla do rešenja jedne teške zagonetke..

Na crvenom mermeru videla sam lice koje sam tako dugo pokušavala da zaboravim.. Shvatila sam sav besmisao mojih briga i vratila se brzinom svetlosti na jedno veče kad sam prestala da verujem u život..

Draga,

Setih te se.. I umorna, i nesrećna danima, shvatih da je ovaj Petrovdan podsetnik na jednu veliku tugu.. Osmeh ti je lep i tako dalek.. Dlanom sam pokušala da te dodirnem preko hladnog kamena. Bilo me je tako sramota što ti nisam dolazila u posetu jako dugo..

Nisi se promenila.. Samo je novi ružičnjak izazvao izvesnu stud u mom grudnom košu.. Kao da sam došla da se odmorim.. I, veruj, od tebe sam i otišla s mirom u duši..

Sad znam, Ti si uzrok mojih begova od emocija.. Pokušajima da se sakrijem i uzmaknem ljudima koje volim.. Bojim se da bih mogla ostati bez njih, a jako bi mi teško palo.. Mislim, više ne bih mogla preživeti takav rez na srcu..

Oprosti što te opet moram uznemiriti u tvom devojačkom snu.. Oprosti što sam ti pričala o svom životu.. Još mnogo ću koraka napraviti do pronalaženja spokoja u sebi, ali znam da nećeš biti tu da te zagrlim kad to poželim.. I, eto.. Usudih se da se suočim ponovo sa tvojim pogledom.. Dok mi je sunce jurilo suze da se postroje u uglovima očiju..

Jednu veliku istinu sam danas saznala – Ti ćeš me uvek pratiti, gde god da krenem i kome god da se okrenem.. Tvoja sena će me pratiti u stopu.. I ne prigovaram.. I ne branim se.. Želim da budeš tu.. Jer ti jesi deo mene.. Izgradila si jedno veliko gnezdo na vrhu mog stepeništa kojim hrlim ka tebi..

Mada, bojim se da sam u međuvremenu sebi ugrozila mogućnost da te vidim.. Ali dovoljno je da znam da više nisi sama.. Iznenadila sam se brojem tvojih nemih komšija.. I zahvalna sam im što te čuvaju dok nisam uz tebe..

A postelja ti je tako vlažna i hladna..

I pričala sam ti kako mi srce podrhtava ovih dana.. A ti si samo mudro ćutala, plašeći se da ne narušiš moju sreću.. I divno si namignula onom usnulom laticom što mi se zakačila za kosu i poderala čarapu.. Sad imam tvoj otisak tu negde prisutan.. U meni.. Na meni.. Kao vatreni žig na koži robijaša..

Oprosti mi, još jednom.. I budi mali svitac u mojim mračnim šetnjama..

A ja obećavam da te nikada više neću pustiti da tako dugo budeš bez mene..

Od tebe kreće moja bol, a ja samo želim da je nežnim negovanjem preokrenem u Ljubav i nastavim da živim sa tim ožiljkom.. Da me seća, ali da ne peče.. Jer tebe treba voleti.. Ne bežati od tebe.. Jer, možda sam zbog tebe ovakav čovek kakav jesam..