Ti.. Tebi..

----------------
Now playing on Windows Media Player: Zoran Maric - Prepoznajuci tvoju dusu...
via FoxyTunes

Bilo je leto.. Neke davne godine.. I jedne oči sjajne kao mali kristali na mojim skrivenim perlama zaboravljene ukosnice.. Beskrajno dugo sam ih čekala..

„Hej, pa ti znaš kako mi šuška srce kad te prepoznam među hiljadu ljudi – po hodu, jer još uvek sam kratkovida!“

Bio je to divan hod.. Mada ga više ne prepoznajem po njemu.. Sad osluškujem dobro poznate otkucaje srca i znam uvek kad se nađe pored mene.. Osetim ga.. Naprosto.. ZNAM..

Divan momak. Pojavio se od nekuda.. Pojavio se niotkuda.. Da mi zagolica srce.. Da mi zagolica želje.. Da mi pokrene maštu.. Da ga zadržim.. I zapitam se da li se nebo našalilo sa mnom, pa mi opet šalje igru da je izgubim ili sam, pak, našla drugu polovinu sebe – u njemu!

„Ja tu ništa ne bih dir’o!“.. E, pa ja bih tu SVAŠTA dirala, ali ništa menjala.. U golicanju bih rado išla na spavanje i u poljupcima rado bih se budila.. „Hajde povedi me, crni labude..“ i odvedi me negde... u zagrljaj.. Sačuvaj me i poštedi me.. I samo budi tu!!!

I ljubi me..

Eto.. Gotovo.. Previše sam se navukla na njega.. Po ceo dan i celu noć, ja želim da se delim.. Ne mogu normalno da spavam, ne mogu normalno da dišem, ne mogu normalno da jedem.. on utiče na mene.. Utiče pozitivno!

I.. ne znam više ni da pišem..

Hajde ovako!!! Oh.. Ti, konfuzijo mojih misli i mojih pripovedačkih sposobnosti.... Pokreni pisca u meni da kaže dečaku koliko ga u meni ima!!!

Bilo je leto.. Nekog proteklog meseca.. Prepoznala sam se u tvom pogledu. Prepoznala i tu se zadržala.. Osetila sam blagu struju u vrhovima prstiju i brzo kucanje srca koje mi kasnije pripisaše nervozi.. A ne znaju oni.. Da sam se u Tebe zaljubila!!

Nije to tako ni strasno.. Znaš, nisi ti ništa posebno zbog toga što sam se ja zaljubila.. Zaljubim se ja i u mesec, i u kišu, i u zoru.. Zaljubljujem se ja tako, često! I ne bi ti bio ovde samo zato što se ja zaljubih.. MA jok..

Ali ja sam te zavolela.. Ona ptičica što mi leti glavom.. Pa, pokušavam da ukrotim i zadržim misli koje uporno hrle ka tebi.. Izluđuju me.. Nameću se.. Obaraju me s nogu.. Vidiš li ti išta od toga? Vidiš li mene u paperjastim snovima dok ti posmatram sitne kapi znoja na čelu u pokušajima da zaspim?

Ma, ne znam kako sam te uopšte zavolela.. Sve mi se nekako poklopilo, uklopilo i pronašla sam se kako osećam svu težinu grudnog koša pri pomisli da se moglo desiti da na tebe nikad nisam naletela – ili ti na mene..

I sad tako delim emocije pred svim ljudima koji bi mogli da prošetaju ovim mestom.. Pa, šta.. nemam šta da krijem.. Ili misliš da bi trebalo...? Možda od zlih očiju? Možda mi se ne ispune snovi ako brbljam u snu!!! Ali ja ćutim..

I ćuteći te volim!

Jer Mika je rekao „Ljudi se vole ćutanjem, a poštuju rečima“!