LOST

„Bilo je to u jednoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću...“
... jedna Ljubav,
U jednom danu...

Sigurno i vi znate za ona nadanja i planove pravljene u iskričastim momentima koji se dese, tako, neočekivano i minu isto u trenu, kao plamičci preliveni vodom. Ostanu prašnjavi ugarci da nas prljaju, da nas podsete.
Osetimo jezu. Osetimo mučninu. Tonemo sve dublje i budi se bes, pa ga smenjuje neopisiva tuga što grči grudni koš i tera srce u galop, i tera nam dlanove na drhtaj.. A onda.. Čudni, bezlični mir bolesnika pred smrt. Kao mrtvo more posle bure, sa gomilom prljavštine pokupljene sa raznih obala i dignute sa dna da pluta i ostane tu dugo, dugo.
Više nema osmeha pri buđenju. Neki mraz se uvukao u kosti i magla u oči. I pronalazim pust grad i hladan..
A kiša samo što nije oprala ulice.

Juče je dan bio težak. Produžetak nekih pređašnjih bolova i nervoze. I kao da se ne poznajem. I kao da nikoga ne poznajem. Želim samoću i dokaz za smrtnost, jer teško je sada živeti.
Usred noći osetim probadanja. Ustanem da promenim pesmu i završim na prozoru sa cigaretom u drhtavim prstima. Tresem se. Pomišljam da je od zime, pa navlačim čarape i razvlačim rukave preko dlanova. Poneko svetlo bljesne i nestane u tihoj ulici. Srce mi se već popelo do krajnika i sve teže dišem. Ali neću da plačem. Baš neću. Jer nije vredno ni jedne moje suze. Nema „izvini“ posle povređivanja i nema žaljenja kad je već sve izgubljeno.

Lagala sam. Nije mi niko baš bio potreban. Trebala sam mir. I noć. I jedan vrisak u tami ugušen bukom velegrada. Odjednom mi se sjurila na glavu praznina male sobe. Ko želi da bude slobodan? Ali „sloboda je lepa“, kažu neki. Zašto se ja pritom osećam tako loše?
Naučiću i sa tim da živim. Samo treba malo vremena.

Hej, vi, poznati i nepoznati. Ne znate koliko sečivo mi je probolo grudi. Nemam nikoga, nikoga nisam ni imala. Kao bumerang se vraćaju sve slike i skice i reči i tišina. Osećam kako mi se tetovira ledeni breg na srcu, i boli.. boli tako tupo i jednolično.

Neću osuđivati. Neću zamerati. Sada je svakako nevažno. Ujedala sam do koske i skoro slomila naoštrene zube. Ali čemu? Ne mogu preneti emociju koja se krije unutra, pod plaštom besa. Ne znam je objasniti. Ne želim. Dosta mi je crtanja i sumnjivih okolnosti koje me izbace iz koloseka povremeno.. I čitava večnost da se vratim na put. Sada ne znam mogu li. Previše pritisnuta, slomljena i ponosna. Nemam snage.

And how can you mend a broken heart?

How can you stop the rain from falling down?

How can you stop the sun from shining?

What makes the world go round?

How can you mend a this broken man?

How can a loser ever win?

Please help me mend my broken heart

and let me live again

Kad volim ja ne odlazim. Ali u mojoj duši toliko nemira i svadljivosti i bol što neumorno pulsira u slepoočnicama i očima. Ko može da shvati?
Umreću šaka spuštenih na grudi. I ne želim da me nađu vekovima. Ne želim da me žale.
Želim da se povremeno sete i zapitaju se gde sam.

Možda niko i ne primeti da me nema.
I opet mi neki gramofon u uhu vraća istu stvar pod iglu.

I can still feel the breeze that rustles through the trees

And misty memories of days gone by

We could never see tomorrow,

no one said a word about the sorrow

Nestajem u izmaglici sivog, subotnjeg jutra – jedva namoljenog da mi smeni noć.
I još mi neka jeza struji krvotokom i grize, kidajući čitave komade mesa, utrnulog od umora i nedoumica.

A day like today

My whole world has been changed

Nothing you say

Will help ease my pain

Turn, I'll turn this slowly round

Burn, burn to feel alive again

She, she'd want me to move on

See me, this place I still belong

Give chase, to find more than I have found

And face, this time now on my own

Mislim, iako se trudim da nađem, da ne postoje reči koje bi opisale moje stanje duha i svesti i.. svega..

I lost everything today

I got beaten so I ran away

I lost everything today

I can't find my way to yesterday

I lost everything today

Out of time and it is not worth trying

I lost everything today

Lost it all and

I just feel like dying

I nemam šta više reći.. Nastaviću s pesmama.. Jer, neko drugi trenutno zna da nađe reči bolje no što to mogu ja.