.. ne..

Ne, nismo se mi sreli u zivotu proslom,
siguran sam...
Zar mislis da bih ja dopustio
da mi nesto tako trivijalno kao sto je smrt,
izbrise secanje na tebe...
Nasao bih nacina da te sacuvam,
preko granice prenesem...
Nekako...
Sakrio bih tvoj lik u poslednji osmeh svoj,
zamenio bih poslednju rec molitve
imenom tvojim...

Vezao bih te za svoju dusu kao sto bi mornari,
u nevreme, za jarbol broda svog sebe vezivali...
Ma, nismo se u proslom zivotu sreli,
znam to...
Jer da smo se sreli ja bih te ljubio...
Morao bih, znam, odoleo ti ne bih,
kao sto ti odoleo nisam...
Ali, da sam te tada ljubio,
do sada bih sigurno umro
od neke nepoznate cudne bolesti
prouzrokovane prekomernom ceznjom za usnama tvojim...
Doktori bi zbunjeni bili...
Steta, mlad covek, govorili bi svi...
A evo, ziv sam...
Mada, za umiranje nikad kasno nije...

Ne, nisamo se sreli pre...
Pa, valjda nismo...
Jer da jesmo,
ja te ne bih pustio da sada od mene odes,
zar ne?
Nikada te pustio ne bih...
Samo da sam u ocima tvojim
video da me prepoznajes...
Pa, valjda bi se i ti mene secala...
Reci mi, jesam li te sreo pre?
Ne, ipak nisam...
Sad sam te sreo...


Zoran Maric