..Ranovečernje..

„Try to fly away but it's impossible

With every breath

I take gives birth to deeper sighs

For a moment

I am weak so it's hard for me to speak

Even though we're undreneath the same blue sky

If I could paint a picture of this melody

It would be a violin without it's strings

And the candles in my mind sing the songs

I've left behind

Like pretty flowers and a sunset

Heavy on my heart(I can't make it low)

Heavy on my heart( I can't find my way home)

Heavy on my heart

So come and free me...it's so heavy on my heart

I've had my share of pleasure and

I've tasted pain

I never thought that

I would touch an angel's wings

There's a journey in my eyes

It's getting hard for me to hide

Like the ocean at the sunrise

Can you find me in the darkness?

Don't let me down...

There's a journey in my eyes, it's getting hard for me to hide, and

I never thought that

I would touch an angel's wings

So heavy...“

Da, tako počinje.. Tako se završava ovaj mali začarani krug..

Naprosto zato što mi značiš, odjednom mi se zamagle oči i sve u meni potamni, porumeni i posivi.. I led i voda – isto je.. I nikako da prestane da me golica pod jezikom ta neizgovorena reč i jedan šašavi poljubac u tvoju slepoočnicu.. I negde u meni hiljadu hiljada strahova da bi mogao zalutati u nekom sokaku dok tražiš veru u sebe, u nas..
Ma, ja sam samo Lutak na pozornici, kome diktira nebo kako da se pokloni i kada da padne.. I nemoj se smejati mojoj raščupanoj kosi dok pred publikom pravim grimase.. Ja sam samo marioneta u staroj predstavi.. I niko da se seti da su mi se cvetovi davno pogubili – u oku..
Nema smisla.. Oko mene još ista je postava.. I niko nema vremena da kaže – vreme se promenilo i godina.. A ja još živim po starom, stara pravila.. Ne priznajem novo, nemam vremena – da se prilagodim svetu..

Stalno u gužvi, srce davno pulsira brzim ritmom.. Svi mo mi vuci kad nas bliski nagaze štiklom.. I koji ti je Vrag ja sam ipak samo Poseban čovek.. Nemam želje da se menjam, prilagodim, ni ostanem na svome.. Jer svi imamo potrebu za nekim.. Ja imam potrebu za tobom, Lane moje..

Stvarno ne znam šta me ovo spopalo u kasne poslovne sate.. Ne, hoću da idem kući, ali još uvek sakupljam slova da kažem ti „Najlepše reči“, što bi rekao Tagore..
Nismo mi za ovaj svet, a ipak se hvalimo istim.. Nisu nam dali izbora, no ipak smo ostali čisti.. ili bar neukaljani tuđim..

Kao najgori smutljivac lažem sebe da sve može polako, a znaš i sam ja bih sve odmah i jako.. Samo da srcu udovoljim.. I nema kod mene čekanja.. Nema stajanja.. Samo vodi me rukom Sanjara u neka lepša jutra, bez kajanja.. hoćeš li?

Još nešto ću ti reći, a onda idem..
Ja sam mali patuljak u Tvojoj zemlji snova.. I ja sam uvek mali patuljak samo me neki nisu videli, pa me zgazili.. I jako sam stara, i jako sam nova.. pa pazi da me ne slomiš nepažnjom i neskladom.. Mnogi su me već porazili.. Jer, iako me skupo platiš, više nikad neću ostati ista.. još manje tvoja..
I nedostupno je ono malo tuge u oku, kad kupam veče pred ponoć.. Sačuvaj ono zrno mene, jer možda te baš ono učini srećnim u bolu.. Ne zameraj kad mi se zene ispune maglom i glas najednom zanemi.. Ja sam samo talas što umire dok se peni... I podsećanje na mene te grebe.. priznaj, čudo.. Dok nestajem u svom d-Molu..


Jelena Simonović *Ranovečernje blebetanje*