.. Svitac..

Nisam li drugačije zamišljao ovu noć purpurnu
Do zvezda u biserno hladnom sobičku bez zidova
I dva malena svica utetovirana u tvoju kosu...
...biće da jesam jer samo klovnovi znaju koliko
je najčešće tužno ono što izaziva smeh...
a ja još u sebi nosim one iste vagone neistovarene
nežnosti ispod kože kao usnulu obalu vrele krvi
u očima koje su ponekad zelene

Na šta te noćas seća sve to...
Dva svetla u jednom mraku šta čine...
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumf ili elegiju..

U svetu slavuja i cvrčaka osim krvi postoji samo
Još pesma... nemoj nikad bar to da zaboraviš..
...ostalo je uglavnom nevažno...

Mali moj svicu... čiji mrak noćas činiš blagim

M.B. Romanov