..želje..

"Lagano, graciozno se izvijajući, prebacila je nogu preko njega i sela. Posmatrao ju je, zapanjen naletom strasti koja je počela da mu oduzima dah. Obavijena svetlošću sveće, povukla je majicu preko grudi, glave, dopuštajući senama da joj plešu na koži. Nežno se meškoljila, izazivajući ga. Skoro opipljivo je lebdela bliskost i prikrivena, neizmerna ljubav. Povukla ga je nežno ka sebi. ¨Hoću da mi budeš blizu¨, rekla je dok je počinjala ljubavnu igru. Više od svega značilo im je to što se osećaju, što dišu kao jedno. Jecaji su im se preklapali, utapali, krili jedan u drugome. Gnezdila se na njemu, kao da zauvek tu želi svoje utočište, boravište, svoj dom. Kapi znoja su isparavale od toplote kojoj su bili izloženi. Nije bilo svrhe da se išta kaže. Dodiri su govorili za sebe. Očima su se osmehivali. Bio je oduševljen što ga gleda. Znao je da vodi ljubav sa njim, a ne sa svojim mislima. Retko je imao priliku da joj se uvuče u te tamne krugove, sjajne i osenčene njenim bićem.
Na prozoru se pojavio Mesec. Gledali su ga prepuštajući se ljubavnom grču.
¨Zemlja je prestala da se okreće!¨, šapnuo je.
Oslonjena na njegove grudi, bez namere da se pomeri, dala mu je blago pomeranje usana na gore, umesto osmeha.
¨Samo nemoj da me pomeraš odavde¨, pospano, još čvrće se priljubila uz njega."

Odlomak - KAD BI SAMO ĆUTALI – Jelena Simonović